A upalite pismu =)

Šetam ulicama grada užurbanim korakom.. Moje starke škripuću i gaze po lokvama I mokrim cestama.. Kiša pada nemilo.. Ja u svojoj tuti s velikom kapuljaćom na glavi borim se sa burom, jugom i pljuskom.. Skliže se, hladno je.. Borim se sa vijetrom koji puše I nosi papire i svo ono smeće po prljavom gradu.. Okrećem se i vidim ljude koji se isto tako bore protiv jetra i kiše.. Vjetar lomi kišobrane, kiša pere ulice i čisti zrak.. Sav onaj smog i oćajan zrak koji izlazi iz onih limenih čuda je uklonjen.. Napokon dišem, dišem punim plućima.. Volim kišu.. Smiruje me i potiće na razmišljanje.. Vidim ono što inaće ne.. Vidim koliko je zapravo život sjeban i koliko su ljudi u kurcu i kako ovaj svit ide u božiju mater.. xD xD
Borim se s prirodom.. Koliko god skližem i prosklizavam, koliko me god vjetar nosio i kiša padala po meni ja ću nastavit disati, ja ću nastavit hodati. .. Koliko god su mi starke mokre i koliko se god kiša slivala niz moju kapuljaću ja ću nastavit disati, ja ću nastavit hodati.. Borit ću se i stignit ću do cilja..
Kao i u životu.. Ruše me, gaze me, al svejedno se ustanem i nastavljam dalje.. Nek me bacaju, nek se spotićem nastavit ću …. Krvarim, zacijelit ću.. Kao vuk lizat ću rane I vratiti se u putanju i hodati.. Po svim burama i olujama, po svim nevremenima I vrućinama ja ću ići.. Ići ću do cilja.. Jer me tamo čeka nešto, nešto manje sjebano nego ovo… =D



Blah, blah.. Ugl.. Skinite ode sliku..

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.